[Tekst pesme "Zidovi"]
[Strofa 1: Marčelo]
Zidovi u zgradi svi tanki. Flis papir. Čik zaspi
Čim čas bi da danem, san mi k'o MC Hammer kaže „Can’t touch this.“
Jer, u stanu pored živi čovek kojeg zovemo Molder
Taj nadimak mu je smislio s prvoga sprata komšija Bole
Svoje je paranoja uzgajao mnogo pre pretnje Korone
Izdaje, zavere, pete kolone, sve te masone, ali, sad je još gore (Još gore)
Sad urla na sina što gleda na kompu online verziju škole
Alo bre, dokle? Ravna je Zemlja. Koji Magelan? Šta Eratosten?
Šta pratiš ta sranja, mali? Je l’ ti to keva rekla da glеdaš? (Je li bre?)
Ugasi ta govna smesta da ti nе razbijem kurcem ekran (Čuješ ti?)
Mali ga izgleda kulira, ili ga sluša tek radi reda
A keva je lekar, pa je zato kod kuće nema (Nema)
Zoka Molder non-stop fejzbuči, tamo sve informacije prima (Sve!)
I onda na sav glas buči kada mu komšija Vlada svrati na vinjak
"Vi’š tamo na uglu, komšo, gle’aj ga, gle’aj ga, ciganin il' migrant
Evo ti dvogled, bre , gledaj slobodno, i on nas gleda i sigurno snima (Pa da!)
Stalno kod iste bandere, čeka da ne gledam, pa da se vere
Da gore montira 5G antene. Šta koji sam kreten, bre? Misliš da serem? (A?)
A kaži mi kad ti se poslednji put neki vrabac usrao na glavu?
Odavno, dabome. Pa, svi su crkli! Eto, ti dokaz, vidiš da sam u pravu! (E!)
A rade to isto i naši! K’o devedes' devete lokator kači za pare!
Ko ova pičektina Mare! Znaš bre, Marčelo, tu je iz zgrade (Majmun)
Pa, šta ako je tad bio mali? Pa, čoveče, uvek ih vrbuju mlade
Sprema se sranje, sprema se dan D. Misli malo, aman, bre!"
[Refren: Šljuka]
Ne verujem ni u šta, a verujem u sve
Ne dam na sebe, a ceo dajem se i ne znam
Jesam li odabran? Ili proklet?
Toliko istina da mute pogled
[Strofa 2: Marčelo]
Zidovi u zgradi svi tanki, od teških reči zabruje
Kad Vesna tu je, viče da ne može više, i sve se to čuje
"Ono tvoje na fejsu juče, Zorane, da li si lud, bre?
To je slika operacije sinusa, znao bi to da ti kaže i student
A ti uz tu sliku, šta pišeš? "Čačkanje hipofize štapićem za bris
Probije sve živo, namesti čip", i to se ne oseti ič?
"Mislite svojom glavom, samo glup u testiranje veruje"
A čijom glavom ti misliš? Nađeš ta sranja na netu, pa šeruješ
Sve te navale zavere, nuklearne glave ispod Rtnja
I zlatne zalihe ispod Avale, svaka sprdnja – tebi je tvrdnja
Padam s nogu, Zorane. Mrtva sam umorna, Zorane
Ti ne gledaš sve te ljude, ja ih gledam, ućuti, molim te"
A bude i drukčijih dana, temu otvori sama
"Sad kao da zidu da pričam, a nisi bio takav
Sve je to počelo kad si sahranio oca i ostao bez posla
I zbunjen si, treba ti smisao, i skupilo ti se štošta
Al’ treba ti stručna pomoć, uzelo te, vrag odneo šalu
Ti samo o tome pričaš, i pride puniš glavu Mihajlu"
I onda to pređe u kavgu, optuži ženu da brani kliku
I s ponosom pokaže da ima sliku Nestorovića u novčaniku
I stvarno dođe „dan D“, zidovi se ore ko nikad
"Ne seri, bre, više majmune! Jebala te svaka objava i slika!
"Satanizam je sve redom." E to, to smatram IQ testom!
Jebali te sekta, lobi i koncert. Šta ti pa smeta Božo Vrećo?
„Čipom će da nas porobe“, pa već smo roblje, radim bez opreme
Zemlja se raspada. Ljudi sve trpe. Niko da pisne. Jeste, Zorane!
Sve zavere znaš, a ne vidiš šta ti je ispred nosa
Imam drugog, kolegu s posla, godinama. I, sad mi je dosta!
Eto ti istina, i evo još jedne – Korona postoji
I, samo te jedno molim, idi u bolnicu ako oboliš"
Tresak vrata, pa muk iznignine
Zidovi od tad nisu tanki, bubre od tišine
[Refren: Šljuka]
Ne verujem ni u šta, a verujem u sve
Ne dam na sebe, a ceo dajem se i ne znam
Jesam li odabran? Ili proklet?
Toliko istina da mute pogled
Toliko istina, toliko istina, toliko istina
[Epilog: Marčelo]
Zidovi u glavi, ko granit jaki kada su između ljudi
Vesna i mali ne žive tu više, a Zoka se vratio kući
Zaglavio na respiratoru, kažu jedva je ostao živ
Sretnem ga juče u liftu, kaže „Odi ovamo ti
Kaži tvojima da nisu uspeli intubiranjem da me ubiju
U komi mi se javio Bog i rekao mi je da budem tu
Da po svetu širim istinu. I hoću!
A ti se seti, Molder je sve u pravu u seriji!
A ti, govno jedno, odjebi!"
[Refren: Šljuka]
Ne verujem ni u šta, a verujem u sve
Ne dam na sebe, a ceo dajem se i sad znam
Jesam li odabran? Ili proklet?
Od svih tih istina, moje su moje!
